Kako investirati malu sumu novca (od 100 EUR mesečno)

Pratim svoj portfolio već 6 meseci i imam jedan nalaz koji me je iznenadio. Nije bitno koliko uložiš prvi put, bitno je da uplaćuješ svaki mesec. Redovnih 100 EUR mesečno pobeđuje jedan veliki ulog od 3.000 EUR koji nikad ne ponoviš. Izračunao sam tačno koliko, i broj je veći nego što sam mislio.

Kada sam prodao nasleđeni stan od bake u Zemunu, dobio sam kapital koji nisam znao gde da smestim. Deo sam uložio odjednom. Ali za tekuću platu sam uveo drugačiji sistem: fiksni iznos svakog meseca, bez razmišljanja o tome da li je tržište gore ili dole. Taj sistem je ono što ovde opisujem.

Kako je izgledala sama prodaja, od mog precenjenog oglasa na KP do agencije koja je jedina došla sa tabelom stvarnih prodajnih cena iz mog bloka, opisao sam u posebnom tekstu o prodaji nasleđenog stana.

Zašto redovnost pobeđuje veliki ulog?

Zato što ne moraš da pogodiš pravi trenutak, a skoro niko ga i ne pogodi. Ako uplaćuješ isti iznos svakog meseca, kupuješ više jedinica kada je cena niska i manje kada je cena visoka. Prosečna nabavna cena ti se time izravnava. To se zove dollar-cost averaging, ili prosečenje troška.

Uzmimo primer. Uplaćuješ 100 EUR mesečno u isti fond, a cena jedinice se menja:

Ukupno si uplatio 400 EUR i kupio 4,05 jedinica. Prosečna cena po jedinici ti je 98,77 EUR, iako je prosek same cene bio 101,25 EUR. Kupio si više baš u februaru, kad je bilo najjeftinije. To nisi radio namerno, sistem je to uradio umesto tebe. To je cela poenta.

Kod velikog jednokratnog uloga zavisiš od jednog datuma. Ako uđeš pre pada, gledaš minus mesecima. Kod redovnih uplata pad je prilika, ne problem.

Gde da uložiš malu sumu iz Srbije?

Za dugoročno investiranje male sume najracionalniji izbor su indeksni ETF fondovi, a kupuješ ih preko brokera koji ima pristup stranim berzama. ETF je korpa akcija koja prati ceo indeks, na primer S&P 500 sa 500 najvećih američkih kompanija. Umesto da biraš pojedinačnu akciju, kupuješ ceo tržišni prosek.

Za investitora iz Srbije postoje dve realne rute:

• Domaći broker sa pristupom stranim berzama. Otvoriš račun, uplaćuješ dinare ili evre, brokeri kupuju u tvoje ime. Provizije po transakciji su orijentaciono 0,1 do 0,5 posto, ali proveri minimalnu proviziju po nalogu jer ume da bude fiksni iznos koji peče kod malih uplata.
• Strani broker sa evropskom licencom. Neki nemaju proviziju na kupovinu ETF-ova iznad određenog iznosa. Proveri kako radi uplata iz Srbije i da li podržava dinarski ili evrski transfer.

Detaljnije o konkretnim fondovima i kako biram između njih pisao sam u tekstu o ETF fondovima iz Srbije. Ovde je poenta jednostavna: biraš širok, jeftin, akumulirajući indeksni fond i uplaćuješ redovno.

Šta znači akumulirajući fond?

Akumulirajući fond automatski reinvestira dividende umesto da ti ih isplati. To znači da tvoja kamata radi na kamatu bez tvoje intervencije. Za dugoročno investiranje male sume to je tačno ono što želiš, jer ne moraš ništa da radiš ručno.

Koliko realno može da naraste 100 EUR mesečno?

Ovo je deo koji me je naterao da počnem. Napravio sam tabelu sa dve pretpostavke o godišnjem prinosu. Istorijski, širok indeks kao S&P 500 je davao oko 7 posto realnog godišnjeg prinosa na dugi rok, ali prošli prinos ne garantuje budući, pa sam stavio i konzervativnu varijantu od 5 posto. Sve je orijentaciono.

Uplaćuješ 100 EUR mesečno, dakle 1.200 EUR godišnje:

Pogledaj poslednji red. Za 30 godina uplatiš 36.000 EUR svoje pare. Pri 7 posto imaš skoro 122.000 EUR. Razlika od 86.000 EUR nije tvoja uplata, to je kamata na kamatu. Novac koji je zaradio novac, koji je opet zaradio novac.

Zato horizont odlučuje sve. Ista uplata za 10 godina daje 17.308 EUR, a za 30 godina daje 122.000 EUR. Vreme radi više od iznosa. Ako počneš sa 28 godina umesto sa 40, ta razlika od 12 godina vredi desetine hiljada evra.

Koliki je rizik i koliki treba da bude horizont?

Rizik je realan i ne treba ga skrivati. Vrednost indeksa ume da padne 20, 30, čak 50 posto u lošoj godini. Prema podacima o istorijskim krizama, tržište se posle velikih padova oporavljalo, ali to je trajalo mesecima, ponekad godinama. Ako ti novac treba za godinu ili dve, ETF nije mesto za njega.

Moje pravilo je jednostavno:

1. Prvo napravi rezervu za hitne slučajeve. Tri do šest meseci troškova na štednom računu ili u devizama. Ne investiraš dok to nemaš.
2. Investiraj samo novac koji ti ne treba 7 pluse godina. Kratak horizont plus volatilnost je recept za paniku i prodaju u minusu.
3. Ne gledaj portfolio svaki dan. Ja proveravam jednom mesečno, kad uplaćujem. Češće gledanje samo stvara nervozu.

Za kontrolu koliko realno mogu da odvajam napravio sam tabelu prihoda i rashoda. Ako još nemaš takav pregled, koristan je vodič kako napraviti kućni budžet, jer bez tog broja ne znaš koliko sme da ide u investicije.

Koje greške prave početnici?

Ovo su greške koje sam ili sam napravio ili video kod ljudi oko sebe. Sve su skupe.

• Čekanje pravog trenutka. Ljudi mesecima čekaju da tržište padne pre nego što uđu. Za to vreme propuste rast i dividende. Redovne uplate rešavaju ovo automatski.
• Pojedinačne akcije umesto indeksa. Kupovina jedne firme jer je bila u vestima je kockanje, ne investiranje. Širok indeks od 500 kompanija je manje rizičan od jedne.
• Prodaja u panici. Prvi pad od 20 posto natera početnika da proda u minusu. Time pretvara privremeni papirni gubitak u trajni realni.
• Ignorisanje provizija i poreza. Fiksna provizija po nalogu ume da pojede prinos male uplate. U Srbiji se na kapitalnu dobit plaća porez, prema Poreskoj upravi orijentaciono 15 posto, uz oslobođenje ako držiš papir duže od 10 godina. Proveri aktuelno stanje pre nego što prodaš.
• Nekonzistentnost. Uplatiš tri meseca, pa staneš jer je bio veliki trošak. Sistem radi samo ako je redovan. Postavi automatski nalog ako možeš.

Zaključak: počni malo, ali počni odmah

Izračunao sam i nema dileme: najveći faktor nije koliko uložiš, već koliko dugo i koliko redovno. Sto evra mesečno kroz 30 godina i 7 posto prinosa je preko 120.000 EUR, od čega su dve trećine kamata na kamatu, ne tvoja uplata.

Ne treba ti veliki kapital da počneš. Treba ti štedni fond za hitne slučajeve, širok jeftin ETF, redovna mesečna uplata i strpljenje da ne diraš novac 7 pluse godina. To je ceo sistem. Ja ga pratim već 6 meseci i jedino žalim što nisam počeo ranije.