Kako napraviti kućni budžet (tabela koju koristim)

Tri godine sam vodio kućni budžet u istoj Google tabeli. Promenio sam je 11 puta dok nije počela da radi. Ovaj tekst je ta tabela, sa svim brojevima koje stvarno upisujem svakog meseca.

Većina ljudi odustane od budžeta u prvih 14 dana. Ne zato što su lenji, nego zato što naprave previše komplikovanu tabelu sa 40 kategorija koju ne mogu da održe. Moja verzija ima 9 redova. Toliko i ne više.

Brzi pregled, šta mora da ima kućni budžet

Dobar kućni budžet ima tačno tri dela: prihod na vrhu, troškove u sredini, štednju koja se oduzima PRVA, ne poslednja. To je cela tajna. Evo strukture koju koristim:

Ključ je redosled. Štednju oduzimaš na vrhu, čim ti legne plata. Ono što ostane raspoređuješ na troškove. Ako radiš obrnuto, prvo trošiš pa štediš ono što ostane, na kraju meseca neće ostati ništa. Testirano na meni samom kroz celu 2023.

Korak 1, upiši stvarni prihod, ne onaj koji misliš da imaš

Moj prihod nije samo plata. U junu 2026 izgleda ovako:

• Plata IT firma: 118.000 RSD neto
• Povremeni honorar (par sati konsaltinga mesečno): prosek 14.000 RSD
• Ukupan prosek mesečno: 132.000 RSD

Honorar varira, neki mesec je nula. Zato u tabelu upisujem konzervativan prosek, ne najbolji mesec. Ako planiraš budžet po najboljem mesecu, svaki normalan mesec ti deluje kao da si u minusu.

Savet koji mi je promenio sve: planiraj na osnovu najnižeg prihoda u poslednjih 6 meseci, ne proseka. Sve preko toga je bonus koji ide direktno na štednju.

Korak 2, odvoji štednju pre nego što potrošiš išta

Ovo je jedini deo budžeta koji je neprikosnoven. Čim mi legne plata 1. u mesecu, automatski transfer odlazi na poseban račun. 15% od 118.000 je 17.700 RSD. Postavio sam automatski nalog kod banke, ne razmišljam o tome.

Zašto baš 15%, a ne 20% kao što priča svaki američki finansijski savetnik? Zato što sam izračunao da 20% jednostavno ne staje sa srpskim cenama kirije i hrane. Detaljno sam to razložio u tekstu o tome kako prilagoditi 50/30/20 pravilo srpskoj plati, gde objašnjavam zašto američke formule pucaju kod nas.

Onih 17.700 RSD mesečno je 212.400 RSD godišnje. Za malo više od godinu dana to je ceo hitni fond od tri plate.

Korak 3, popuni fiksne troškove

Fiksni troškovi su oni koji se ponavljaju svakog meseca skoro identično. Moja kolona izgleda ovako za jun 2026:

To je 70% moje plate (bez honorara). Više od 60% koliko bih voleo, ali Vračar nije jeftin. Sa tim brojem se ne svađam, planiram oko njega.

Praktičan trik: hranu vodim kao fiksni trošak iako varira. Postavim mesečni budžet od 22.000 RSD i držim se toga. Ako jedan mesec potrošim manje, razlika ide na štednju, ne na dodatne izlaske.

Korak 4, varijabilni troškovi su jedino mesto gde imaš kontrolu

Kirija je kirija. Struja je struja. Jedino mesto gde stvarno odlučuješ iz meseca u mesec su varijabilni troškovi. Moja lista:

• Izlasci i kafa: 8.000 do 12.000 RSD
• Odeća i obuća: prosek 4.000 RSD (kupujem retko, više odjednom)
• Pokloni i nepredviđeno: 3.000 do 6.000 RSD
• Hobiji i pretplate: 2.500 RSD (ostavio samo Spotify i jednu stream uslugu)

Ovde sam najviše štedeo kad sam pravio hitni fond. Smanjio sam dostavu hrane i taksi i oslobodio skoro 24.000 RSD mesečno. Ceo taj proces sam opisao u tekstu o tome kako sam napravio hitni fond na plati od 80.000 RSD, tamo su tačni brojevi šta sam sve isekao.

Korak 5, sravni na kraju meseca i izvuci pouku

Poslednjeg dana u mesecu sednem 15 minuta i upišem stvarne brojeve pored planiranih. Tabela ima dve kolone: PLAN i STVARNO. Razlika je zlato.

Primer iz maja 2026:

• Plan za izlaske: 10.000 RSD. Stvarno: 16.400 RSD. Probio za 6.400.
• Plan za hranu: 22.000 RSD. Stvarno: 19.100 RSD. Ušteda 2.900.
• Neto rezultat: probio budžet za 3.500 RSD.

Ne kažnjavam se za to. Samo gledam obrazac. Maj sam imao dva rođendana i jedno venčanje, logično je da su izlasci skočili. Bitno je da prosek kroz godinu bude u okviru, ne svaki pojedinačni mesec.

Cela tabela na jednom mestu

Evo kako izgleda kompletna mesečna tabela za platu od 118.000 RSD:

Svaki dinar ima zadatak. Ovo se zove budžet do nule, svaki dinar je raspoređen pre nego što mesec počne. Ne znači da potrošiš sve, znači da svaki dinar zna gde ide, makar to bilo na štednju.

Tri pravila koja čine razliku

1. Tabela mora da bude na telefonu

Ako moraš da upalim laptop da bih upisao trošak, neću to raditi. Google Sheets aplikacija na telefonu, upišem trošak na licu mesta dok stojim u redu. Pet sekundi.

2. Ne pravi više od 10 kategorija

Svaki put kad sam imao 20 kategorija, odustao sam za dve nedelje. Devet redova je granica koju mogu da održim godinama.

3. Pregledaj kvartalno, ne dnevno

Dnevno gledanje budžeta vodi u opsesiju. Jednom mesečno sravniš, jednom u tri meseca razmisliš da li procenti i dalje rade. Toliko.

FAQ

Koju aplikaciju koristiš za kućni budžet?

Običan Google Sheets. Probao sam Spendee i Wallet, ali svaka aplikacija me je terala da kategorišem na njen način. Sopstvena tabela radi tačno ono što ja hoću i besplatna je.

Šta ako mi je plata svaki mesec drugačija?

Planiraj na osnovu najnižeg meseca u poslednjih 6 meseci. Sve preko toga tretiraj kao bonus koji ide na štednju. Tako nikad nisi u minusu.

Koliko dugo treba da pratim troškove pre nego što napravim budžet?

Bar 90 dana. Bez tri meseca podataka samo nagađaš. Ja sam otkrio da trošim 6.200 RSD mesečno na grickalice tek kad sam pratio kvartal.

Da li štednja ide pre ili posle troškova?

Uvek pre. To je jedina stvar koju ne smeš da pregovaraš. Ako odvojiš štednju poslednju, neće je biti.

P.S. Koliko redova ima tvoja tabela? Ako ih je preko 15, to je verovatno razlog što ti budžet ne traje. Smanji na 9 i javi mi kako ide.