Paušalac 2026: registracija i koliko se plaća

Pratim paušalno oporezivanje već 8 meseci, otkad su dva prijatelja freelancera prešla na ovaj model. Izračunao sam da je paušalac za većinu ljudi sa prihodom do 6 miliona dinara godišnje jeftinija opcija od firme. Ali ne za sve, i tu većina pogreši.

Evo tačno kako se registruješ, koliko plaćaš mesečno i kada ti se paušalac više ne isplati.

Šta je paušalac i ko može da bude

Paušalac je preduzetnik koji ne vodi poslovne knjige. Ne prati troškove, ne pravi bilanse. Poreska uprava mu unapred odredi fiksnu mesečnu obavezu, i to je to. Zato se zove paušalno oporezivanje, plaćaš paušal bez obzira na to koliko si tačno zaradio tog meseca.

Uslov broj jedan: godišnji prihod ne sme da pređe 6 miliona dinara. To je zakonski limit za paušalni status, definisan Zakonom o porezu na dohodak građana. Pređeš li ga, gubiš pravo na paušal i moraš da pređeš na vođenje knjiga.

Ne mogu svi da budu paušalci. Delatnosti kao što su reklamiranje, računovodstvo, trgovina na veliko i još neke su isključene iz ovog režima. Ali za IT, dizajn, prevođenje, konsalting, zanate i najveći deo uslužnih delatnosti, paušalac je otvoren.

Ko najčešće bira paušalca

• Freelanceri u IT sektoru (programeri, dizajneri)
• Prevodioci i copywriteri
• Konsultanti i predavači
• Zanatlije i majstori
• Manji uslužni biznisi bez zaposlenih

Kako se registruje paušalac u APR

Registracija ide preko Agencije za privredne registre (APR). Ceo proces je online, preko portala APR, i traje dva do tri radna dana da prođe. Izračunao sam da me je papirologija koštala manje vremena nego što sam mislio, oko 2 sata realnog rada.

Koraci registracije:

1. Izaberi šifru delatnosti. Šifra određuje čime se baviš i utiče na visinu paušala. O tome ispod detaljno.
2. Otvori nalog na portalu APR i popuni jedinstvenu registracionu prijavu za preduzetnike.
3. Uplati naknadu za registraciju. Orijentaciono oko 1.600 do 2.000 RSD za elektronsku prijavu, tarife APR se povremeno menjaju.
4. Sačekaj rešenje. APR ti izda rešenje o registraciji i matični broj.
5. Prijavi se Poreskoj upravi u roku od 15 dana. Podneseš zahtev za paušalno oporezivanje preko portala ePorezi.
6. Otvori poslovni račun u banci i prijavi ga Poreskoj upravi.

Poreska uprava ti onda pošalje rešenje sa tačnim mesečnim iznosom. To rešenje je ključno, bez njega ne znaš koliko plaćaš.

Šifre delatnosti, biraj pažljivo

Šifra delatnosti nije formalnost. Ona direktno utiče na osnovicu za obračun paušala. Programiranje (šifra 6201) ima drugačiju osnovicu od, recimo, frizerskih usluga. Poreska uprava grupiše delatnosti u koeficijente rizika, pa se paušal razlikuje od struke do struke.

Savet iz iskustva mojih prijatelja: ne uzimaj šifru “napamet”. Proveri koja tačno pokriva ono što radiš, jer promena šifre kasnije znači novo rešenje i novi obračun.

Koliko se plaća: porez i doprinosi

Ovo je pitanje zbog kog većina i čita ovaj tekst. Mesečna obaveza paušalca ima tri dela: porez na prihod, doprinos za PIO (penziono) i doprinos za zdravstvo.

Iznos zavisi od tri stvari: šifre delatnosti, opštine u kojoj si registrovan i prosečne zarade koju objavljuje Republički zavod za statistiku. Zato ne postoji jedan tačan broj za sve.

Orijentaciono, za 2026. godinu mesečna obaveza paušalca kreće se ovako:

Napominjem: ovi iznosi su orijentacioni. Tačan iznos dobiješ tek iz rešenja Poreske uprave. Tarife, koeficijenti i osnovice se menjaju svake godine, obično na početku godine kad izađu novi podaci o prosečnoj zaradi.

Zašto IT paušalci plaćaju najviše

Izračunao sam iz podataka koje pratim: IT delatnost u Beogradu ima najvišu osnovicu jer je koeficijent delatnosti visok, a prosečna zarada u Beogradu diže osnovicu dodatno. Freelancer u IT-ju u Beogradu često plaća pri gornjoj granici, oko 50.000 do 65.000 RSD mesečno. Isti taj čovek u manjoj opštini plaćao bi osetno manje.

To znači konkretnu stvar: opština registracije ti štedi ili košta novca. Nekome se isplati da registruje delatnost tamo gde je osnovica niža, u granicama zakona.

Kada se isplati paušalac, a kada firma (DOO)

Ovde je matematika jasna ako je postaviš kako treba. Poredio sam paušalca i DOO na više scenarija.

Paušalac se isplati kada:

• Prihod ti je do 6 miliona RSD godišnje (zakonski limit)
• Nemaš velike troškove koje bi mogao da odbiješ
• Radiš sam, bez zaposlenih
• Želiš minimalnu papirologiju i predvidljivu obavezu

Firma (DOO) ili preduzetnik sa knjigama se isplati kada:

• Prelaziš 6 miliona RSD godišnje, tada nemaš izbor
• Imaš velike troškove (oprema, zakup, podizvođači) koje želiš da odbiješ od poreza
• Zapošljavaš ljude
• Radiš sa klijentima koji traže PDV obveznika

Konkretan primer. Prijatelj programer fakturiše oko 4.500 EUR mesečno, to je oko 540.000 RSD, ili 6,48 miliona godišnje. On je već prešao limit i mora na knjige. Drugi prijatelj, prevodilac, fakturiše oko 1.800 EUR mesečno. On je čist paušalac, plaća oko 40.000 RSD i ne razmišlja o firmi. Za njega bi DOO značilo računovođu i troškove koje ne treba da ima.

Ako razmišljaš o paušalcu kao dodatnom prihodu, pogledaj i moj tekst o tome kako zaraditi online iz Srbije, jer paušalni status ima smisla tek kad imaš stabilan priliv klijenata.

Prednosti i mane paušalca

Da rezimiram bez ulepšavanja.

Prednosti:

• Nema vođenja knjiga, nema računovođe (ušteda oko 100 do 200 EUR mesečno)
• Fiksna, predvidljiva mesečna obaveza
• Jednostavna registracija preko APR
• Sve što ostane preko paušala je tvoj profit, ne prijavljuješ ga dodatno

Mane:

• Limit od 6 miliona RSD, prerasteš li ga, seliš se na knjige
• Ne možeš da odbiješ troškove, plaćaš isto i kad imaš velike izdatke
• Neke delatnosti su isključene
• Ako radiš samo za jednog stranog klijenta, može da te pogodi “test samostalnosti” (poznat kao test nezavisnosti), pa proveri to pre nego što kreneš

Test samostalnosti je posebna priča i može da promeni obračun kod frilensera koji rade za jednog inostranog poslodavca. Ako si u toj situaciji, konsultuj knjigovođu pre registracije, to je jedini deo gde savet stručnjaka realno vredi para.

Šta ja radim sa ovim brojevima

Ja lično nisam paušalac, radim u firmi. Ali pratim ovo jer sam ozbiljno razmišljao da pokrenem dodatnu delatnost sa strane. Za sada računica kaže da mi se ne isplati dok priliv nije stabilan, jer paušal plaćaš svaki mesec bez obzira da li si zaradio.

Ako tek počinješ i nisi siguran da li ćeš imati redovan prihod, prvo pročitaj kako izgleda dodatni posao od kuće i tek kad vidiš da priliv postoji, otvaraj paušalca. Nema smisla plaćati 40.000 RSD mesečno za delatnost koja ti donosi 20.000.

Zaključak je jednostavan. Paušalac 2026 je odličan model za samostalne ljude sa prihodom do 6 miliona i malim troškovima. Registracija preko APR je brza, obaveza je predvidljiva, a papirologije skoro da nema. Samo pre nego što potpišeš, uzmi rešenje Poreske uprave sa tačnim iznosom i uporedi ga sa svojim realnim prilivom. Brojevi ne lažu, ali samo ako ih izračunaš pre, a ne posle.