Štedni račun vs oročena štednja: gde novac radi

Imam 500.000 RSD koje ne diram. Mesecima sam se mučio gde da ih stavim, na štedni račun ili u oročenu štednju. Razlika u kamati izgledala je mala dok je nisam izračunao na papiru.

Spoiler: razlika na godišnjem nivou je 6.500 RSD u korist oročene. Ali to nije cela priča, jer oročena ima jednu skrivenu cenu koju većina ljudi zaboravi. Idemo po brojevima.

Brzi pregled, štedni račun vs oročena štednja

Evo glavne razlike u jednoj tabeli, sa realnim kamatama iz juna 2026:

Štedni račun je likvidan ali nosi manju kamatu. Oročena štednja nosi veću kamatu ali ti zaključa novac. Cela odluka se svodi na jedno pitanje: da li ti taj novac sigurno neće trebati pre isteka roka?

Ispravka (avgust 2026): u računicama ispod sam na dinarsku kamatu obračunao porez od 15%. To je greška. Kamata na dinarsku štednju je oslobođena poreza, porez od 15% plaća se samo na kamatu od devizne štednje. Neto iznosi za dinare su, dakle, veći nego što sam ovde napisao: 20.000 umesto 17.000 RSD na štednom računu i 30.000 umesto 25.500 RSD na oročenju. Ispravljenu računicu sa aktuelnim stopama imaš u tekstu o oročenoj štednji i realnim kamatama. Original ostavljam nedirnut da se vidi šta sam pogrešio.

Šta je štedni račun i koliko stvarno donosi

Štedni račun, ili avista štednja, je račun na koji uplaćuješ i podižeš novac kad hoćeš. Banka ti plaća kamatu, ali skromnu, jer joj ti novac nije zaključan.

U junu 2026 banke u Srbiji nude između 3% i 4.5% godišnje na dinarsku avista štednju. Moja banka mi daje 4% na štedni račun. Na 500.000 RSD to je:

• Bruto kamata godišnje: 20.000 RSD
• Porez na kamatu 15%: 3.000 RSD
• Neto kamata: 17.000 RSD godišnje

Plus moram da računam inflaciju. Po podacima Narodne banke Srbije, ciljana inflacija je oko 3% do 4%, ali moja lična inflacija (hrana, kirija, struja) deluje bliže 6% do 8%. To znači da mi štedni račun od 4% jedva prati cene, realno stojim u mestu ili blago gubim kupovnu moć.

To nije problem ako je to moj hitni fond, jer hitnom fondu je glavna svrha da bude tu kad zatreba, ne da raste. O tome kako sam napravio hitni fond i zašto držim deo na likvidnom računu pisao sam u tekstu o hitnom fondu od 80.000 RSD plana.

Šta je oročena štednja i kada se isplati

Oročena štednja znači da banci kažeš: evo ti 500.000 RSD na 12 meseci, ne diram ih. Zauzvrat ti banka da veću kamatu, jer zna da može da računa na taj novac.

Realne kamate na oročenu dinarsku štednju u junu 2026:

• Rok 3 meseca: oko 4.5%
• Rok 6 meseci: oko 5%
• Rok 12 meseci: oko 5.5% do 6%

Ako oročim mojih 500.000 RSD na 12 meseci sa 6%:

• Bruto kamata: 30.000 RSD
• Porez 15%: 4.500 RSD
• Neto kamata: 25.500 RSD godišnje

Razlika u odnosu na štedni račun: 25.500 minus 17.000 = 8.500 RSD više godišnje. Na pola miliona dinara, to je razlika koja se oseti.

Skrivena cena oročene štednje

Evo gde većina ljudi pogreši. Oročena štednja izgleda kao čist dobitak, veća kamata za isti novac. Ali ima cenu koju ne vidiš dok ti novac ne zatreba.

Ako oročiš 500.000 na 12 meseci, a u sedmom mesecu ti otkaže auto ili izgubiš posao, imaš dve loše opcije:

1. Razročiš pre roka i izgubiš najveći deo ili svu kamatu. Tih 25.500 RSD koje si jurio, nestane.
2. Uzmeš kredit ili pozajmicu jer ti je novac zaključan, i platiš kamatu na kredit veću od one koju zarađuješ na štednji.

Oba ishoda te koštaju više nego što si dobio. Zato oročena štednja ima smisla samo za novac za koji si 100% siguran da ti neće trebati pre isteka roka.

Moja podela, kako ja delim novac

Posle tri godine eksperimentisanja, evo kako sam podelio svojih 500.000 RSD:

Hitni fond nikad ne oročavam. Njegova svrha je da bude tu u sekundi kad zatreba. Onaj deo koji znam da neću dirati, taj oročim da uhvatim veću kamatu. Razlika u prinosu nije ogromna, ali na duže staze svaki procenat se broji.

A šta sa inflacijom i evrima

Ovde je važno biti pošten. Ni štedni račun od 4% ni oročena štednja od 6% ne pobeđuju ubedljivo inflaciju ako je ona realno 6% do 8%. Štednja u dinarima čuva novac za kratak rok, ali ga ne umnožava.

Tri opcije koje koristim da se delom zaštitim od inflacije:

• Devizna štednja u evrima: niža kamata (1% do 2%), ali me štiti od slabljenja dinara.
• Državne obveznice Republike Srbije: prinos oko 5% do 6%, sa nešto dužim rokom likvidacije.
• ETF fondovi: za novac koji ne diram godinama, gde tražim realni rast iznad inflacije.

Štednja i investiranje nisu isto. Štedni račun i oročena štednja čuvaju novac, ETF-ovi ga gaje. Detaljnije sam to razdvojio u tekstu o investicionim fondovima u Srbiji, gde objašnjavam gde ide novac koji ne moraš da diraš godinama.

Kako da odlučiš za 60 sekundi

Postavi sebi tri pitanja:

1. Da li mi taj novac može zatrebati u sledećih 6 meseci? Ako da, štedni račun. Ako ne, oročena.
2. Da li je ovo moj hitni fond? Ako da, uvek štedni račun, nikad ne zaključavaj.
3. Da li je razlika u kamati vredna gubitka pristupa? Na malim sumama (ispod 100.000 RSD) razlika je par hiljada dinara, retko vredi zaključavanja.

Moje pravilo: prvih tri plate (hitni fond) idu na likvidni štedni račun. Sve preko toga, što sigurno ne diram, ide na oročenu ili u nešto sa većim prinosom.

Kolega iz firme je prošlog meseca prodao garsonjeru na Karaburmi, ženi se pa sa devojkom traži veći stan, i pitao me gde da drži pare do kupovine. Isto pitanje sam sebi postavio posle prodaje bakinog stana u Zemunu: novac koji trošiš u roku od godinu dana ide na štedni račun ili kratko oročenje, nikako u akcije.

FAQ

Da li se plaća porez na kamatu od štednje u Srbiji?

Da. Porez na prihod od kamate je 15% i banka ga obično automatski obračuna. Zato uvek računaj neto, ne bruto kamatu, kad poredjiš ponude.

Da li je štednja u banci sigurna ako banka propadne?

Depoziti su osigurani do 50.000 EUR po deponentu po banci preko Agencije za osiguranje depozita. To važi i za štedni račun i za oročenu štednju.

Šta je bolje, oročiti na 12 meseci odjednom ili podeliti na više rokova?

Ja delim, to se zove lestvica oročenja. Deo na 3 meseca, deo na 6, deo na 12. Tako mi svaka tri meseca nešto dospeva i imam pristup delu novca, a i dalje hvatam veće kamate na duže rokove.

Da li da oročim ceo hitni fond da bih dobio veću kamatu?

Ne. Hitni fond mora biti likvidan. Onih par hiljada dinara veće kamate ne vrede ako razročiš u panici i izgubiš celu kamatu plus uzmeš skup kredit.

P.S. Koliko ti banka trenutno daje na štedni račun? Ako je ispod 4%, vredi da prošetaš i uporediš, razlika između najbolje i najgore ponude je veća nego što misliš.